Kao navijač Oakland Raiders-a osećao sam potrebu da napišem ovaj tekst i izrazim veliku radost zbog sinoćne utakmice.
Prvo, pobedili smo možda i najveće rivale na njihovom stadionu, to je samo po sebi veliki uspeh, ali što me raduje je to u kakvom stilu i kakvom disciplinom smo to uspeli da uradimo.
Nedeljama unazad ljudi nisu iz usta vadili Carson Palmer-a, da bi im on sinoć zapušio usta svima. Prvo poluvreme je odigrao perfektno, a utakmicu je završio sa 299 bačenih jardi za 2 TD i jednu nesrećno presečenu loptu.
Prosto ne znam ko je bio igrač utakmice, da li je to Palmer, Michael Bush, Kamerion Wimbley ili Denarius Moore.
Poslednja trojica su odigrali najbolje utakmice u njihovim karijerama i najavili neverovatan nastavak sezone.
Ako Michael Bush nastavi ovako da igra, počinjem da se bojim za mesto Run DMC-a u nastavku sezone.
Ono što je zabrinjavajuće je igra specijalnih timova sinoć. Bili su blago očajni, i da kažem neiskusni. Umesto da puste loptu u više navrata i dobiju touchback, oni su kretali iz svoje N zone i na kraju uspevali da pretrče možda samo 10-ak jardi, i tako samo stvore probleme bez ikakvog povoda. Srećom, Bush je bio sjajan sinoć i vadio ih je iz tih situacija stalno.
Zabrinjavajuća je bila i treća četvrtina, kao i početak četvrte. Potpuno su bili dekocentrisani i čak sam u jednom trenutku pomislio da će se San Diego vratiti u igru, čak i pobediti. Srećom, ni Rivers nije bio pribran i sa onom presečenom loptom je stavio tačku na utakmicu.
Nadam se da će Palmer ovako odigrati do kraja sezone, pošto nam se sa ovakvom igrom plejof zaista smeši.
Нема коментара:
Постави коментар